FEB 25, 2024
FEB 20, 2024
FEB 14, 2024
FEB 9, 2024
AUG 12, 2023
MAR 27, 2023
23 jul 2022
Nov 30, 2021
Aug 6, 2021
2. juna 2021.
25 maj 2021
Apr 6, 2021
Jan 29, 2021
Aug 17, 2020
Zdravo, moje ime je Aleksis i imam 17 godina!
Videla sam Nika na raznim snimcima na Jutjubu i uvek sam se osećala inspirisano i povezano sa njim! Rođen sam bez desne ruke, zbog sindroma amniotičkog benda, što je rezultiralo gubitkom ekstremiteta ispod lakta. Ali, kao Nik, nikad nisam dozvolila da me to zaustavi! Godinama unazad takmičio sam se u odbojkaškim i košarkaškim reprezentacijama svoje srednje škole, a sada putujem zemljom takmičeći se u svojoj konjskoj karijeri. Karijeru planiram da nastavim kroz fakultet, a kasnije i profesionalno. Nik me je inspirisao jer izgleda da je sreжan, a to je podvig koji mnogi od nas nikada ne ostvare, a ipak je to uradio! Takođe me je inspirisao da podelim svoju priču. Reиeno mi je da napiљem svoju knjigu, od strane drugih koji su prepoznali moju ljubav prema pisanju i moju jedinstvenu okolnost. Tvrdi da su to savršeni sastojci za sledećeg bestselera, pretpostavljam. Ali uvek sam bio oprezan, ko bi želeo da čita o meni? Do sada je moja priča prikazana u lokalnim novinama, nacionalnim časopisima i imam Instagram koji prati 6.5K plus, ali nikada u knjizi. Nedavno sam pregledala Nikovu knjigu "Život bez granica" i bila sam zapanjena što imam dosta istih iskustava i osećanja kao Nik. Što sam više čitao, više sam shvatao da mogu ovo da uradim! Malo sam se nasmejala kada je Nik napisao: "Zašto nisi mogao da mi daš samo jednu ruku"? Pomisli љta bih mogao da uradim sa samo jednom rukom!". Hvala ti Nik, hvala ti na stavu, i hvala ti љto si me inspirisao da odam svoju priиu u svet! Neću te izneveriti, i planiram da pokažem šta tačno možeš da uradiš sa " samo jednom rukom". 😉
9. jula 2020.
Ja sam 62-godišnji Južnoafrikanac koji živi u Kwa Zulu, Natal. Otkako znam za sebe imao sam fascinaciju zmijama, počeo sam da hvatam zmije u osmoj godini i postale izuzetno upućene u njih i okolinu u celini. Moj mladi ћivot je bio pun raznih aktivnosti kao љto su sportski ribolov, lov i naravno zmije. Sa tako ispunjenim životom nikada nisam imao vremena za Boga.. i mada su mnogi ljudi pokušavali da me navukaju da idem u crkvu uvek sam imao nešto drugo "važnije" da uradim! Onda sam jednog dana (pre oko 24 godine) otišla da uklonim zelenu mambu iz lokalne rezidencije. Posle uklanjanja i lekcije za starca i ženu, starica se okrenula i rekla mi "ne veruješ u Boga da li ti mladiću"? Pre nego što sam mogla da odgovorim nastavila je: "Bog kaže da si prevario smrt više od pet puta! Morate da odete i popravite svoje stvari sa Njim jer nećete dobiti drugu šansu"!
U to vreme sam već planirao put sa mojim dvanaestogodišnjim sinom u Namaqualand, nekih dve hiljade kilometara od našeg doma, i trebalo je da krenemo za tri dana da provedemo deset dana u pronalaženju zmija i beleženju svih podataka koje smo mogli da prikupimo. Posle deset dana započeli smo dug put kući, ovo je sada bilo četrnaest dana od incidenta sa "starom damom". Ne pre nego što smo otišli (u mraku posle zalaska sunca) primetio sam zmiju kako prelazi put pa sam napravio brzi zaokret i iskočio da uhvatim zmiju. Drugo vozilo se približilo velikom brzinom i sudarilo se sa mnom i mojim vozilom. Bio sam kritično povređen i dok sam stigao u najbližu bolnicu prognoza je bila da neću preživeti noć. Desna donja noga mi je smrskana i smrskana. Butna kost desne noge mi je bila gadno slomljena, a gornja polovina butne kosti mi je probila zglob kuka u trbušnu šupljinu, i probila mi stranu polomivši dva rebra na izlasku. Karlica mi je takođe bila slomljena kao i donji deo leđa. Posle oko sat vremena stigla je hitna pomoć i odvela me u bolnicu Springbok koja je bila mala, bolesno opremljena klinika koja nije mogla da se izbori sa ovakvom traumom. Kejptaun je doživljavao loše vreme i nisu mogli da pošalju let iz milosrđa! U ranim jutarnjim satima vreme se dovoljno pročistilo da prođem let i prebačen sam u bolnicu u Tajgerbergu na hitnu operaciju. Kada sam izašao sa operacije rečeno mi je da više nikada neću hodati! U tom prvom danu posle operacije kroz maglu polusvesti, Gospod je stajao pored mog kreveta i pitao me da li sada mogu da ležim dovoljno mirno ili dovoljno dugo da slušam? Odgovorio sam "Da Gospode"! Rekao mi je da љalje nekoga da razgovara sa mnom, i da treba da dam svoj ћivot Njemu. U međuvremenu, porodični prijatelji su poznavali sveštenika u Kejptaunu i zamolili ga da dođe i moli se za mene. Rano sledećeg dana čovek obučen u majicu za čaj i šorts je ušao na odeljenje i pogledao okolo, pogled se smestio na mene i prišao je. Dok mi je prilazio rekao sam mu da znam ko je on.. nije delovao iznenađeno i jednostavno je rekao da ga je Bog poslao.. Baš tada je ušao i sveštenik mog prijatelja i njih dvojica su se molili za mene i odveli me do Gospoda. Izgubio sam nogu, ali sam stekao duљu! Ja sam sluga najvišeg Boga, i još uvek živim avanturistički život! Ima dosta dokaza o Ndlondlo Reptile parku na YouTube-u!
3. juna 2020.
Dragi Nik, mnogi ljudi su rekli da treba da podelim svoju priču sa tobom, s obzirom na tvoj profil nisam siguran koliko je značajna, ali evo nas.
U februaru 2009. Pošto sam tip osobe kakva jesam, morala sam da saznam više o tebi, što sam i učinila i naknadno saznala da si hrišćanin, što me je na neki način odudaralo, ali me je na druge načine još više zaintrigiralo da možeš voleti i svedočiti tako zlonamernom Bogu koji će dozvoliti da njegova "deca" pate. Što sam te više slušao, postajao sam besniji na to stvorenje za koje nisam bio ubeđen da postoji. Tako da sam, u svom besu, skočio sa svog mesta na poslu i viknuo "u redu ako postojiš što je veoma sumnjivo, i voliš za koje nema dokaza, i 'svi znaju', promeni me iznutra". U roku od nekoliko sekundi osetio sam da sam skinut i da je reka neoprostivosti, besa, gorčine i ogorčenosti izašla iz mene. Nisam plakala 23 godine ali sam bila preplavljena tim ludim osećajem mira, radosti i ljubavi, koji sam, da budem iskrena, mrzela jer sam se odjednom osećala van kontrole, izložena i ranjiva.
Tog dana sam u suštini prihvatio Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja, nije da sam razumeo ništa od toga u to vreme. I tako, počeo je moj put pronalaženja crkve i razvijanja znanja i razumevanja Boga i Njegove reči, itd.. Međutim, ono što nisam znao je šta je pred nama, i kako će Bog raditi kroz moj život. Sve što mi je rečeno, prema Božjoj reči je da sam sada upućen u sve te blagoslove i divne stvari, i da će moj život biti obogaćen.
Godinu dana kasnije, sedim u kancelariji i imam sastanak osoblja i moja žena zove da kaže da sumnjaju da naš sin ima rak, moja prva reakcija je bila da psujem, izvinjavam se i onda kažem "Bože rekao si da će biti dobro tako da, verujem ti". Naravno, misliti da to znači da su doktori pogrešili.
Da skratim priču, biopsija je otkrila redak i agresivan oblik raka i CT je otkrio da je imao komplikacije, prvi te vrste džepa kancerogene tečnosti obloћio je tumor, иiniжi napad na tumor izuzetno opasnim i njegove љanse da preћivi skoro nulu. Dakle, započeo je četvorogodišnje putovanje, na kojem smo ga videli kako se oporavlja u odnosu na šanse, zatim da mu rak metastazira u plućima i ne samo jednom već dva puta se oporavi nakon što nam je rečeno da neće uspeti, u par navrata. Jednom prilikom je bio siv i predodređen za grob, sa možda 50 do 10 dana života. Ali, nakon što su se starešine molile tog petka, izašao je iz bolnice sledećeg utorka.
Za te četiri godine izgubio sam posao i svu svoju ovozematozemačnu imovinu, moje samopouzdanje i ego su bili razbijeni ni do čega, ali cementacija moje vere da je Bog stvaran je ojačana izvan tačke pucanja. Ne kažem da sam izašao nepovređen jer bi to bila laž, još uvek se borim da pomirim sve što mi je rečeno i naučeno, još uvek se borim da obnovim svoj život i samopouzdanje, ali zato što ste me vi (Nik) indirektno upoznali sa Hristom i zbog vaše priče, uvek imam na šta da se osvrnem i podsetim se da naši udovi ili nedostatak toga nisu naša ograničenja, naš način razmišljanja i naši stavovi su. Božja reč je veoma stvarno i pouzdano mesto za postavljanje našeg uma na cilj, i izgradnju karaktera koji definiše naše stavove. Ima mnogo više detalja u ovoj priči, ali je dugačka, podeliću je drugi put ako želite.
Nik, želim da ti se od srca zahvalim što si verovao Bogu jer je tvoja priča učinila moju priču mnogo lakšom za izdržavanje, i napravila krst koji je najveća priča od svih, mnogo stvarniji i život se menja. Volim te zauvek druže, Mike
Maj 31, 2020
Želim da izjavim kako mi je Gospod Isus pomogao da prebrodim teška vremena sa kojima se suočava Kovid-19. Ja sam doktor u osnovnoj zdravstvenoj ustanovi. Ali, anksioznost i strah su mi skoro paralisali um, čineći me kao nekoga ko ne poznaje Boga. Trudila sam se da uradim razne stvari kako bi moj dom i radno mesto bili oslobođeni virusa, uz dezinfekciju, pranje ruku, kao i u vođenju kolega za maksimalnu prevenciju i kontrolu prenošenja infekcije na poslu. Ispostavilo se da mi je Bog dozvolio da iskusim simptome slične Kovidu (suvi kašalj deset dana i mialgija). Prvi Rapid test za Covid sam uradila 27. marta, i rezultat je bio negativan, ali deset dana kasnije, moj drugi test je bio neočekivano pozitivan. Bila sam šokirana, uplašena i zabrinuta. Imam decu i moji roditelji žive sa mnom. Morala sam da se izolujem od svog četvorogodišnjeg sina i ostatka porodice, što nije bilo lako. Sve vesti o COVID-u su me skoro učinile depresivnim. Uradio sam COVID PCR proveru da potvrdim svoj brzi test i morao sam da čekam deset dana na rezultate. Zbog Božje milosti, moj prvi PCR rezultat je bio negativan. Uradio sam drugi pregled četrnaest dana kasnije, a danas maja drugi sam dobio rezultate. Isus se stvarno smiluje meni, rezultat je negativan! Ono što čini da još više osećam Božju radost je njegova zaštita nad mnom, ne zato što mogu da se brinem o sebi sa dezinfekcijom, već samo zato što mu je stalo do mene i moje porodice, što je najvažnije, on mi vraća oltar molitve! Mislila sam da je moja veza u redu sa Bogom, ali kroz ovaj proces Bog mi je otvorio oиi pravoj intimnosti sa Njim. U moje vreme izolacije, Bog me je ojačao kroz svoje heroje vere, (Natpis Riko, sveštenik Filip Mantofa, sveštenik Nik Vujičić i mnoge druge božije sluge). Veoma sam zahvalan na svedočenjima njihovih života. Zaista, Bog je dozvolio da se ova situacija desi samo da bi mi znali, verovali i živeli u Istini. Da, Isus je Bog, i on voli nas. Ovaj život je privremen, ali svi koji veruju u Isusa Hrista biće obrađeni u večnost, na nebesima.
7. aprila 2020.
Moj muž i ja živimo u Kenori, Ontariju, Kanadi i imamo ministarstvo uličnog fronta za ljude koji su beskućnici i narkomani. Osnovali smo našu crkvu u našem domu 1999. Mi pripadamo Pentekostal crkvi Božijoj iz Klivlend TN- a, a moj muž je zaređeni ministar sa njima.
Tokom ovog virusa COVID-19, svi ljudi sa ulice beskućnika moraju da lutaju ulicama dok se ne otvori sklonište u 21:00. Kroz vetar, kišu i hladne temperature moraju da se šćućure napolju i izdrže.
Konačno moj muž više nije mogao da prihvati. U hrišćanskoj ljubavi, doveo je ljude unutra da sednu i gledaju film u toplini naše crkve. Hranimo osamdeset ljudi svake noći od 15. avgusta, a ljudi sa ulice veoma dobro poznaju mog muža. U stvari, policija, gradonačelnik, članovi gradskog veća, druge crkve, milioneri, kao i ulični ljudi nam govore, "apsolutno ne postoji niko kao vi, pastore Frank"!
Sinoć, 24. marta 2020. bilo je hladno i kišovite napolju. Nismo mogli da dozvolimo da ljudi lutaju po kiši i hladnoći još jednu noć, jer smo gledali kako opadaju u zdravlju poslednjih šest meseci provedenih napolju, pa smo ih pustili da uрu. Imali smo muziku za obožavanje, ali to nije doprlo do njih, samo su se besciljno šunjali okolo.
Ovi ljudi su uhvaćeni u dilovanju droge, prostituciji i životu bandi. Povređeni su ljudi tvrdom ljuskom. Oni vole mog muža i mene zbog toga kako smo se žrtvovali za njih, i znaju da jesmo i kažu nam da znaju, ali uglavnom su zatvoreni.
Ali sinoć, Frenk je tražio neki video na Jutjubu da dođe do njih. Naleteli smo na tvoju (Nikovu) propovedajuću poruku u San Dijegu, mislim, gde si rekao da skačeš sa verom da pozoveš dilere droge da dođu ispred crkve i spasu se.
Iznenada, naš narod je prestao da besciljno luta, došao i seo ukorenjeno do ekrana i posmatrao vas. Čuli su svaku reč koju si rekao, i kada ih je Frenk zamolio da se obavežu na Isusa kao što si ti radio na ekranu, sedmoro ljudi je ustalo. Svi članovi bande.
Prvo što su njih dvoje rekli da će uraditi (nakon završetka plakanja i grljenja) bilo je čišćenje naših kupatila (gde su uzeli svoju drogu misleći da ne znamo) i iza naše crkve, koja je leglo droge koje stalno moramo da čistimo i nadgledamo.
Pre nekoliko godina, jedan od vođa našeg crkvenog štaba u Klivlendu, TN je došao na naš jubilej u našoj crkvi i rekao: "Ako neko ode dođavola u Kenori, moraće to da uradi puzeći iznad vaše crkve. Zato što im vaša crkva stoji direktno na putu"
Hvala vam što ste poslušali to "guranje" u San Dijegu te noći i uvođenje još sedam kanadskih duša u Kraljevinu.
Iskreno
Lin Koval
20. marta 2020.
Najveжi dar koji sam dobio od Boga bila je Houp. Verovanje da je uprkos svemu što sam osećala dan ranije, danas bilo drugačije. Promenila sam se. Sledio sam korake koje mi je sveštenik postavio i počeo da radim u našoj crkvi i obdaništu. Premotaj unapred 20 godina i još uvek sam tamo. Preskačući hiljade iskušenja i zaključak da nisam uspela da lansiram sa 42 godine, odvezao mi je čvor u srcu i otvorio oči. U moju crkvu sam stigao sa dve godine, tako da četrdeset godina potrage, grebanja, trčanja, lutanja, pitanja, govoreći, ovde sam bacajući mrežu. Danas je 20. februar, dobio sam vid 15. februara. Videla sam Nika ranije, ali nisam primetila. Bio sam slep. Sada mi je vrlo jasno da on i ja sluћimo istom Isusu! Uzbuđenje je teško obuzdati! Stalno mislim da жu se probuditi i da жe nestati. Stalno ga pitam da li je moje da ga zadrћim, i samo plaиem. On je tako dobar prema meni. Ne mogu dovoljno da mu se zahvalim što se družio sa mnom. A onda da me odvežeš, opustiš iznutra kao on. Vidim isti pogled na Niksu. Boћja brzina! Moje misli i molitve su sa tobom. Hvala!!
10. februara 2020.
Ja sam Elizabet iz Indije. Pre nekoliko dana sam se osećala nisko i prolazila kroz veoma depresivno vreme, a moje srce je zaista čeznulo za nekim neverovatnim ohrabrenjem i inspiracijom da nastavim dalje. Ja sam majka dvoje dece sa posebnim potrebama. Moj stariji sin Ašer ima osam godina i ima ADHD. Zbog njegove impulsivnosti, školovao sam ga kući, jer nije u stanju da sedi mirno u učionici i nije dobio upis da pohađa bilo koju školu. Moja mlađa ćerka Atali ima težak oblik cerebralne paralize. Ona ima šest godina i potpuno zavisi od mene, kao što ne vidi, priča, hoda ili radi bilo šta sama. Svakodnevno se molim za Božju snagu da bih mogla da se pobrinem za ova dva dragocena darova koja mi je on dao pod mojom mašnom. Ali, kao ljudsko biće ponekad je lako uporediti sebe sa drugima, ili se osećati drugačije, nepodobno u svetu savršenstva, i previđeno od Boga. Traћio sam na internetu ljude koji bi mogli da me motiviљu. Otprilike u isto vreme kada sam naišao na Nikovu knjigu "Život bez granica", i moram da kažem da me je to ne samo inspirisalo već mi je pomoglo da svoj život vidim kao dragocen u Božijem vidokrugu. To je poslužilo kao divan podsetnik da Bog ima plan za moj život, čak i u mojim izazovima. Stvarno sam volela da čitam Nikove reči, one su tako dirljive, inspirativne i neverovatne! Pokušavala sam da se stavim na njegovo mesto da razumem njegova osećanja, ali to nije bilo moguće za mene. Ipak, neka njegova osećanja su se poklopila sa mojim iako nisam invalid. Briga o detetu koje je potpuno u vegetativnom stanju je jednostavno preteљka i neobjaљnjiva. Ali, inspirisana sam Nikovi roditeljima, posebno njegovom mamom koja je sa ljubavlju brinula o njemu i nije osećala nikakvo oklevanje ili sramotu da odvede Nika na javna mesta. Zbog stanja moje ćerke, veoma oklevam da je izvadim u javnosti jer ne želim da ljudi bulje u nju. Hvala Niku što mi je dao novu perspektivu gledanja na moj život i okolnosti. Veoma sam ohrabrena svakom rečju i želim da čitam njegovu knjigu iznova i iznova, jer je tako izvanredno inspirativna. Moja porodica i ja trenutno živimo u Nagpuru, Maharaštri, severnom delu Indije. Moj muž je iz Kerale, u Južnoj Indiji. Mi kao porodica smo posvetili svoje živote da služimo Isusu i delimo njegovu ljubav sa drugima. Ovde imamo malo ministarstvo za privilegovanu decu. To je Dečiji klub gde se deca okupljaju da slušaju biblijski zasnovane priče, pesme. igre, i dobiti dragoceno obrazovanje. Svidele su mi se reči koje je Nik podelio u svojoj knjizi u kojima je bilo "kada i sami patite, idite i ublažite tuđi bol". Započeo sam blog za ljude koji prolaze kroz ekstremna iskušenja, i patnje, i nisu u stanju da zadrže veru u Boga. Preko mojih blogova ih ohrabrujem da zadrže poverenje u Isusa i u Njegovu neveru ljubav.
Još jednom se mnogo zahvaljujem Niku što je napisao ovu knjigu i podelio svoju neverovatnu životnu priču sa nama. Nik je božiji blagoslov za ovu planetu. Nik, nastavi da pišeš, nastavi da deliš i nastavi da ohrabruješ ljude. Neka vas Bog blagoslovi veoma dobrim zdravljem i snagom. Neka Bog blagoslovi vašu divnu porodicu i vaše ministarstvo! Sa molitvama, Elizabet.
16. januara 2020.
Nik, tvoja knjiga "Stani jako" je bila blagoslov u mom životu, jer su mi tvoje reči pomogle da prebrodim svoja najgora iskustva. Naučio si me kako da se nosim sa svojim bolom i zadržim veru dok neko pokuša da me natera da padnem. Tvoje reči mira i snage dale su mi nadu da ću pomoći da ostanem smirena i dišem. Naučio si me da pitam Isusa za mir kada sam mislila da ne mogu više da izdržim. Hteo sam da odustanem jer sam se plašio za svoj dan, i za tu devojku. Maltretirala me je svaki dan u školi, od dana kada je odlučila da me mrzi. Ali, bio sam tamo i čitao tvoju knjigu i tražio od Isusa mir i snagu da izdrži još jedan dan, do kraja mojih časova. Uz tvoju pomoć ojačao sam, hvala nik, na tvojoj knjizi i rečima, Bog te blagoslovio.
Hteo sam da pošaljem svoju priču prošle godine o školi ovde u Brazilu i kako si mi pomogao. Rođena sam u hrišćanskoj kolevci, ali kao i ti, prošla sam kroz mnoge borbe, ali prošle godine sam zaista osetila božju ljubav i On mi je pokazao koliko sam važna, i da je On sa mnom. Osetio sam da me je kroz tvoju knjigu Bog ojačao. Hvala i Bogu, vaše knjige su blagoslov u životu čitalaca, posebno u mom životu. "Stand Strong" je neverovatna knjiga, hvala ti, Nik.
Priključivši se našoj email listi, saznaćete više o NVM-u
i kako stižemo do sveta za Isusa.
Dobijte naše poslednje epizode plus inspirativne
sadržaj koji se redovno šalje e-poštom
